Тања Микашевић: Кроз спорт живим свој сан
Немојте никада одустајати од својих снова, колико год вам било тешко и чинило се да их је немогуће остварити. Док год имате атом снаге, само ведро и напред, ка ономе што највише желите у животу, прича Тања Микашевић, репрезентативка Србије у стоном тенису за особе са инвалидитетом, која је са државних и међународних такмичења у Чачак донела бројне медаље. Међу најзначајнијим одличјима су три злата на државним првенствима, бронза коју је са Сањом Мијатовић из Зрењанина освојила на међународном турниру у Мађарској, победа на Отвореном првенству Београда…
“Два пута дневно су редовни тренинзи. Радни дани су сведени на кућа-сала, сала-кућа, викендом такмичења, тако да је већи део мог времена усмерен ка стоном тенису. Да би се стигло до врхунских резултата мора се много тога подредити спорту који сте одабрали, И сконцентрисати само на тренинге и такмичења”, каже ова упорна спортисткиња која се стоним тенисом бави дуже од 12 година.
Од 2011. године, Тања је чланица СТК ОСИ “Ча”, и брани боје тог клуба од оснивања, у појединачној и екипној конкуренцији.
“ Све је кренуло преко Удружења параплегичара. Проналазили смо се ми и у другим спортовима, али смо се одлучили за стони тенис. Сећам се са колегом Владаном Петковићем тренирали смо на ливади код њега кући. Нисмо могли ни једну лоптицу да пребацимо. Али то је давно било. Ми смо све више тренирали , удружења су расла, из њих су настајали клубови, из клубова лига, а из лиге победници и шампиони”, сећа се Тања времена када је у Србији и Чачку, трасиран пут овог спорта. Сада стонотенисере из тог клуба гледају као озбиљне противнике, не само у конкуренцији особа са инвалидитетом већ и у надметањима са текмичарима из редовне популације. На Радничким спортским играма у Чачку, забележили су најбоље резултате.
Тања се и пре повреде кичме бавила спортом. Кошарка је тада била њен избор, али је након операције , после које је остала у инвалидским колицима,први пут узела рекет у руке.
“Волим спортску борбу и надметање, ту особину сам одувек имала. Са повредом је то мало застало, док нисам пронашла људе са којима ћу се бавити спортом и тренирати. Спорт утиче на наше физичко стање, активни сте, лакше функционишете кроз све сфере живота. Мени бављење спортом много значи. Пропутовала сам, упознала пријатеље за цео живот. Стекла сам и нека нова искуства, не само спортска везана за стони тенис, већ животна која су ме учинила јачом. То је једна врста доказивања. На сваком тренингу учите да будете упорни, да морате радити пуном снагом, иначе не вреди се трудити. Само рад даје резултате”, прича Тања која се храбро хвата у коштац са животним борбама.
Највећа спортска подршка су јој колеге из клуба. Искусни српски репрезентативац и освајач бројних медаља Владан Петковић, подсећа да су успеси резултат константног рада, тренинга и добрих међуљудских односа који владају у клубу.
“Сада све то изгледа лепо и лако, али било је и проблема. Од само почетка формирати клуб, кренути у набавку опреме, упознати се са људима, организовати путовања, није било лако. Али захваљујући свима нама, успели смо заједничким снагама да стигнемо до резултата вредних пажње”, прича Владан.
Стони тенис постао је најпопуларнији и најмасовнији спорт за особе са инвалидтеом у Србији, а наша репрезентација налази се у самом светском врху.Тренер у СТК ОСИ “ЧА”, Селимир Милошевић каже да је истрајност такмичара за сваку похвалу.
“Ми тренирамо у простору СТК Борац, и наши такмичари су увек ту. Кад они не дођу на тренинг, значи да стварно постоји дебео разлог, и да нико не би могао да дође. Упорни су и талентовани”, поносно прича тренер који већ осам година свакодневно ради са чачанским спортистима, и учествује у остварењу њихових снова.
IZVOR: PZS