Međunarodni dan osoba sa invaliditetom obeležava se svuda u svetu 3. decembra od 1992. godine. Generalna skupština Ujedinjenih nacija je na posebnoj sednici održanoj 1992. godine radi obeležavanja završetka “Decenije osoba sa invaliditetom” usvojila Rezoluciju da 3. decembar bude Međunarodni dan osoba sa invaliditetom.
Svakog 3. decembra skreće se pažnja na probleme s kojima se osobe sa invaliditetom suočavaju, a to su pre svega siromaštvo, visoka stopa nezaposlenosti i isključenost iz društva. Širom sveta, osobe sa invaliditetom se suočavaju sa brojnim barijerama, ostajući nevidljivi u svojim zajednicama, isključujući ih iz efikasnog učestvovanja u društvenim tokovima. Oni su suočeni sa nejednakim mogućnostima u pogledu obrazovanja, zapošljavanja, zdravstvene i socijalne zaštite.
Preko milijardu ljudi ili približno 15 odsto svetske populacije živi sa nekim oblikom invaliditeta. Vodeća poruka ove godine glasi “Nisu sve invalidnosti vidljive” sa fokusom na razumevanje invaliditeta koji nisu odmah uočljivi kao što su mentalne bolesti, oštećenje vida ili sluha i druge. Od jedne milijarde ljudi u svetu koji žive sa nekim invaliditetom, procenjuje se da 450 miliona živi sa mentalnim ili neurološkim bolestima a dve trećine ove populacije neće potražiti stručnu medicinsku pomoć, uglavnom zbog stigme, diskriminacije i zanemarivanja. Procenjuje se da 69 miliona osoba svake godine širom sveta pretrpi traumatske povrede mozga, dok je jedno od 160 dece identifikovano u spektru autizma.
Ovo su samo neki primeri miliona ljudi koji trenutno žive sa invaliditetom koji nije odmah uočljiv, i podsetnik na važnost uklanjanja barijera za sve ljude koji žive sa invaliditetom, i vidljivim i nevidljivim.
Pandemija COVID-19 duboko je pogodila zajednice širom sveta, pogotovo osetljive grupe, kao što su osobe sa invaliditetom. Tokom pandemije, izolacija, prekid komunikacije, remećenje rutinskih postupaka i smanjena dostupnost usluga, zdravstvenih i ostalih, u velikoj meri utiču na život i mentalno blagostanje osoba sa invaliditetom.