Solunska broj 20 adresa je na kojoj “živi” jedno udruženje velikog srca i još većih dela. Naime, radi se o Udurženju Paraplegičara Čačak.
Septembra meseca davne 1999.godine osnovano je udruženje koje sa razlogom zauzima posebno važno mesto na socijalnoj mapi. Pre svega orjentisano je ka pružanju pomoći i podrške, a u svom repertoaru nudi i spektar različitih kulturnih, sprotskih, ali i zabavnih aktivnosti osobama koje imaju različlite bolesti ili povrede kičme.
Kako sami navode „Naša misija je poboljšanje uslova života osoba sa invaliditetom pre svega korisnika invalidskih kolica, rešavanje zajedničkih problema, pružanje pomoći, zapošljavanje i aktivno uključivanje osoba sa invaliditetom u sve segmente društvenog i sportskog života”
Aktuelno, udruženje broji oko 30-ak aktivnih članova, uglavnom osoba uzrasta između 25 I čak 80 godina. Jedinstveno su udurženje ovog tipa u Moravičkom upravnom okrugu i broje korisnike sa cele te teritorije.
Kako navode posle rata, u stanju opšteg ludila I haosa, zamišljeno je pre svega kao mirna luka koja će svojim članovima pružati stabilnost I razonodu. Kroz različita druženja I aktivnosti zajedno su rasli I razvijali se. Za svoje članove organizvali su gastronomska takmičenja u kuvanju gulaša I čorbi, sportska u stonom tenisu, košarku u kolicima, ali I kreatinve likovne kolonije.
Od svih pobrojanih aktivnosti posebno se izdvaja PARAPLEGIJA RELI – ISPIT SPRETNOSTI. U celoj Srbiji, ovaj, posebni, ispit prvi je organizovan na Čačanskom trgu. Poslagani su čunjevi I da bi se u indeks upisala prelazna ocena trebalo je spreda, kao I u rikverc, uparkirati vozilo uz što manje oborenih prepreka. Pravo učešća imali su ravnopravno, kako osobe sa invaliditetom, tako I članovi redovne populacije. Kako je one najspretnije trebalo I nagraditi medaljama Ili možda, peharima, rodila se ideja o organizovanju samostalne proizvodnje istih. Uzimanjem “pelcera” iz udurženja iz Aranđelovca, čiji je tadašnji vlasnik radio u Nemačkoj gde je bilo organizovano socijalno preduzetništvo, davne 2003.godine preko Udruženja započeta je proizvodanja, graviranje, dorada I prodaja pehara, medalji I plaketa u Čačku.
Godine 2005. preraslo je u Preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Na samom početku zaposlenih je bilo dvoje. Sada, sa ponosom ističu, ima ih sedmoro. Ovo je od posebnog zanačaja za osobe sa invaliditetom jer se na redovnom tržištu rada veoma teško snalaze. Naime, preduzetnici radije plaćaju penale, nego da zaposle osobe sa invaliditetom, pa je najveći deo ove populacije I dalje radno neaktivan.
Radno iskustvo im je od neprocenljivog značaja jer time višestruko unapređuju kvalitet svog života. Pre svega, konstruktivno koriste svoje vreme, zatim, obezbeđuju svima neophodna finansijska sredstva, ali od posebnog značaja je I sticanje radnog staža, kog najmanje 5 godine treba za osobe starije od 30 godina kako bi stekli zakonsko pravo na ostvarivanje penzije. Kako ističu, “posebno su srećni što imaju čast I privilegiju da rade I time sami sebi obezbede bolje sutra”.
Svoju posebnost Udruženje paraplegčara Čačak, nije propustilo da istakne i u ovom polju. Naime, na području MUO jedino su udruženje koje ima organizovano socijalno preduzetništvo, I takođe, jedino udurženje u celoj Srbiji u kom su svi zaposleni isključivo osobe sa invaliditetom.
Spektar svojih radnih aktivnosti, u međuvremenu, dopunili su I digitalnom kolor štampom na tekstilu. Svoj rad iz dana u dan prilagođavaju novonastalim situacijama, teže stalnom rastu I razvoju.
Posebno su ponosni na svoje sprotske uspehe. Zastupljeni su na ekipnim, državnim, međunarodnim I drugim brojnim takmičenjima. To im omogućava da ostanu priznati I poznati na socijalnoj mapi. Orjentisani su na druženje, putovanje I napredovanje.
Kako smo malopre istakli, okuplju osobe sa teritorije celog Moravičkog upravnog okruga I veliki problem im predstavlja fizička nepristupačnost nekih korisnika. Neki od članova žive u ruralnim sredinama, imaju jaku želju I volju da se uključe u aktivnosti I rad udruženja, ali usleld ograničavajućih uslova teško da uspevaju. Naime, udruženje poseduje vozilo, ali energneti su veoma skupi I nisu u prilici često da uključuju te korisnike u svoj rad. Zamisao udruženja je da u budućnosti izgrade neke smeštajne kapacitete gde bi na vikend ili duže mogli da prime neke od tih svojih članova. Ali, kako ističu svesni su celokupnog stanja ne samo u našoj zemlji, nego I u svetu, tako da izdradnja smeštajnih kapaciteta je I dalje samo jaka želja, koja čeka neko bolje sutra.
Osnovni problem sa kojima se susreću jesu nedovoljno sredstava kako bi se značajnije podigao I unapredio kvalitet života OSI. Svakodnenvo se susreću sa brojnim prostornim barijerama. Godine 2002. Sproveden je projekat u saradnji sa lokalnom samopuravom “Grad bez barjera” I tom prilikom u mnogome je unapređena pristupačnost brojnih objekata, međutim, kako ističu, najveći problem je u tome što se prilikom izgradnje obejakta ne poštuje Pravilnik o tehničkom standardu pristupačnosti, pa tako brojni objekti ostaju polovično pristupačni, ili čak u potpunosti nepristupačni za osobe sa ovim vidom invaliditeta.
Na ovom, ali I brojnim drugim problemima sa kojima se susreću ističu da neprestano rade, vode stalne svakodnevne borbe. Svi članovi, njihovi najmiliji , ali I brojni saradnici deluju kao jedna velika porodica koja zajedno učestvuje u pobedama, radostima, ali I onim manje lepim I teškim trenutcima.
Osnovni cilj im je da se u ovom vremenu bremenitom različitim izazovima udruženje održi, I zajedno sa svojim članovima I svim ljudima dobrog srca raste I razvija se.
Izvor: Reflektor